Svetski dan učitelja: Upoznajte učitelje koji đake obrazuju, voze u školu i sa njima igraju fudbal

Prijepolje/Brodarevo – Učiteljica Emina Redžović Čokić živi u Prijepolju, zaposlena je u Osnovnoj školi „Svetozar Marković“ u Brodarevu, a radi u izdvojenom odeljenju u selu Ivezići, na obroncima Jadovnika.

Svakog dana od Prijepolja do ovog planinskog sela, Emina pređe 36 kilometara, ali joj to ne pada teško, jer je gore čekaju njenih – četvoro učenika. Oni čine čitavu školu.

„Deca budu srećna i vesela. Kad vidim na dečijim licima da se nešto promenilo, to me gura napred“, kaže za BBC na srpskom Čokić.

Povodom Svetskog dana učitelja i nastavnika, koji se obeležava 5. oktobra, BBC je razgovarao sa troje učitelja koji rade u zabačenim školama, tačnije, u izdvojenim odeljenjima sa manje od 10 đaka – njihovim izazovima i radostima.

Deca željna druženja

Matična škola u Brodarevu ovih dana puni sto godina i ponos je Zlatiborskog okruga.

Proslavi se raduje i izdvojeno odeljenje – Čokić i njeno četvoro učenika – predškolac, devojčica koja pohađa drugi razred i dva dečaka četvrtaka.

„Ta deca ne dolaze iz siromašnih porodica, ali su odsečeni od sveta i retko silaze u grad.

„Skoro sam dala zadatak da napišu šta sve u ovo vreme ima na pijaci od sezonskog voća i povrća, ali ta devojčica to ne zna – ona nikad nije bila na pijaci“, navodi Emina.

Deca sa sela su, kaže, kao i u gradu, vrlo zainteresovana za računare i digitalizaciju, ali su najviše željni ljudi, druženja i priča.

„Ja se zato ne odvajam od njih, jedemo zajedno, igramo se žmurke i fudbala – potpuno se saživimo“.

Teško je, dodaje, raditi sa decom različitog uzrasta, jer je važno sve to uskladiti i zadržati pažnju učenika na njihovo gradivo.

Mada ima i prednosti, kaže, ponekad deca podstiču jedni druge.

„Desi se da ova dva dečaka kažu devojčici u drugom razredu `kako to ne znaš, to je lako, šta ćeš kad dođeš u četvrti`, a zanimljivo je i kada se ona javi za njihov zadatak, iako je dve godine mlađa“.

Zimi prvo gledate – ima li snega

Do škole ne putuje samo učiteljica, već i đaci, i po nekoliko kilometara. Zimi je najteže, jer nema obezbeđenog prevoza.

„Zimi prvo ujutro gledate da li ima snega. Ako ima, onda u autu mora da bude lopata, kramp, kanta soli i lanci“.

Tada je muž vozi, a neretko deo puta moraju da pređu i peške.

Ova 31-godišnja učiteljica ima iskustva i u radu sa po jednim učenikom, i to u nekoliko navrata.

„Imala sam tu jednu devojčicu, ali smo stigle na razna takmičenja – i recitatora i iz matematike. Ništa je nije omelo što je sama, baš je bila divna i vredna“.

Na roditeljski sastanak joj i danas nekad dođu dva roditelja, jer su u školi braća i sestre.

Svako selo je na izmaku, odlaze ljudi, i to je izrazit problem, dodaje ona.

Izvor: BBC i PP Media